Za pocetak pozdravio bi te kao citaoca ovog novog bloga,zovem se Slaven i zivim u Celincu ili Chelsiju kako ga svi zovemo,to je jedna mala opstina ,gradic udaljen 15 km od Banjaluke glavnog grada Republike Srpske.Rodjen sa 1987 godine u Loznici sasvim slucajno u gostima kod babe i dede,nakon provedenih 7 meseci u trbuhu,iako se majci cinilo kao citava vecnost,a gle sada nakon 20 i kusur godina imam osecaj da je to bilo juce :)) salim se naravno.U zivotu me pored lepih devojaka i raznih emotivnih radosti veoma fascinira brzina u svakom smislu,uzme li se vremenski kao sled desavanja il uopsteno kao brzina ..sumahera,ciji sam bio fan tako da sam pratio gotovo celu njegovu eru od prve do zadnje trke,da budem iskren i to negde od '97 te se moze reci da je to "ferarri era".Inace kao klinac sam obozavao trke samo sto moju licnu karieru je upropastila drzava i donekle moji roditelji koje ne krivim jer su mi govorili da cu u bolidu (makar bio i karting) izgubiti glavu,em je to preskuo sport (sa cime se i slazem),a drzava jer je u to vreme bilo zestokok gradjanskog rata tako da je sve stagniralo pa je retkost bilo naci neki auto moto (karting) klub a i kad bi se naslo hehe trazili su clanarinu kao da sedam u bolid F1.Nakon svega ovoga spomenucu da sam jedno vreme ziveo i u Blizini Novoga Sada tacnije Rume,mesto Krcedin,to je bila samo jedna pogresna avantura mojih roditelja od par godina nakon cega smo se vratili u Chelsea.Tu upisujem osnovnu skolu koju prolazim brzinom svetlosti,samo sam morao par puta u boh zbog matematike,al ko zna zasto je to dobro,zatim upisujem ugostiteljsko turisticku za konobara.Ali kako je odeljenje bilo premalo morali smo da se transformisemo u ostala odeljenja,samim tim sam "otisao" u odeljenje turistickih tehnicara i to je bilo jedno od najgrozniji odeljenja u istoriji skole.Nas 20-tak je pravilo probleme vecinom u izostancima da nas nije moglo stici ni citava jedna smena ,cak smo i jednom strajkovali pa popusili ukore jer nam je odeljensko vece promenilo razrednog staresinu.Ludnica.Nakon nazovimo "skolovanja" igrom sudbine ili boga preko noci neocekivano dobijam posao konobara (sankera) u "gradskoj kafani Palas" u srcu Banjaluke,gde sam radio oko godinu ipo.I sto je bilo jedno pravo iskustvo,to je bilo okupljaliste politcara (premier,ministri,visoki predstavnik...) kao povremeno i zvezda kao sto su Zeljko Joksimovic,OK bend,Petar Kralj,Bajaga,Jelena tomasevic (jedna anegdota za nju u drugom postu :)))) ),zatim prelazim da radim u kako da nazovem kafe-slasticarnoj-piceriji "Vesni" (iako je to S.U.R. Vesna imali smo i kolace,palacinke,pice,krosane,...) tu sam proveo oko osam meseci,te sam juce dao otkazni rok,nisam naveo zbog cega tacno,ali sada cu otkriti,zbog sefova koji su se ponasali prema nama kao da smo u Ausvicu,ili smesnog kriterijuma koji je varirao uzavisnosti od velicine uvlacenja u....kako sam to prezirao,krenuo sam da se nerviram i nisam mogao da vise trpim tako da sam odlcio da je ovako najbolje..i evo stigoh do danjasnjeg dana :)) bice tu jos nekih detalja sitnijih koji bese puno..al o nima drugi put , ima vremena...pozdravljam vas sve,idem leci pola cetiri je u jutro :)